Priručnik za održivi povratak
Deo prvi - Kontekst
UNMIK je izneo svoju politiku u odnosu na povratak u konceptualnom dokumentu Pravo na održivi povratak 3 iz maja 2002. Ovaj koncept utemeljuje osnovne principe koji vode pristup UNMIK-a u odnosu na proces povratka.
Održiv
Obezbedivanje socijalne i ekonomske održivosti je od osnovnog znacaja. IDP/izbeglice žele da se vrate, a fizicka mogucnost da to i ucine je u tome da mogu mirno da žive i aktivno ucestvuju u svojoj zajednici. Cetiri osnovna uslova su potrebna da obezbede održivost povratka: (1) bezbednost i sloboda kretanja, (2) pristup javnim uslugama
(komunalije, socijalne usluge, obrazovanje i zdravstvena zastita), (3) pristup smestaju (tj. kroz efektivni povracaj imovine ili pomoc u stambenoj rekonstrukciji tamo gde je primenljiva), i (4) ekonomska održivost kroz pravican i jednak pristup mogucnostima za zaposljavanje.
Zasnovan na pravima
Dogadaji na Balkanu su pokazali da na pravu zasnovan pristup povratku svakako obezbeduje dobrovoljni i održivi povratak. Ovakav pristup depolitizuje pitanje povratka i smanjuje povratke koje motivise vlast kao i uslovljavanja za realizaciju povratka. Ovo pravo se primenjuje na sve etnicke zajednice i sva mesta raseljenja - na Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori ili drugim zemljama.
Povratak u prebivaliste
Medunarodna zajednica daje prioritet u pomoci pri povratku u prebivaliste (povratak u predratno staniste) nad povratkom u raseljenje (povratak u predratne prostore ili opstinu ali ne i u predratno staniste). Ovaj pristup je bitan i iz prakticnih i iz principijelnih razloga. Prioritet povratka prvobitnom stanistu je praktican jer se mnogi mogu vratiti u raseljenje, ali opravdano održavaju nadu da se konacno vrate svom predratnom stanistu gde mogu obnoviti svoje veze sa zajednicom i reintegrisati se. U sredini sa ogranicenim sredstvima, treba insistirati na najekonomicnijoj i najodrživijoj opciji, a to je povratak predratnom stanistu. Ovo takode objasnjava zasto je insistiranje na povratku u prebivaliste najbolji nacin da se obezbedi postovanje prava na povratak. Onda kada se podrži povratak u raseljenje, smanjuje se mogucnost davanja ljudima pravog izbora za povratak njihovim domovima, a sekundarno raseljenje ima sve vise izgleda da postane trajno. Uz ove argumente, alternativa internog raseljenja je odbacena u diskusiji o prisilnom povratku iz inostranstva.
"Obrnut" i od IDP iniciran pristup
Potrebe povratka se odreduju i podržavaju na osnovu intresa koji izražavaju raseljeni. Ovaj pristup je principijelan i praktican. On odslikava pristup baziran na pravima u kome su pojedinci u stanju da budu ukljuceni u odluke od uticaja na njihovu buducnost i da imaju informacije neophodne da naprave pravi izbor. Najbitnije je istaci da se planovi za povratak bez jakog obavezivanja na strani IDP nece ostvariti. Isto tako, može se racunati da ce procesi koji obuhvataju lokalne zajednice, ukljucujuci i lokalne IDP, biti održivi. Obratno je isto tako tacno: obrnuti pristup povratku u kosovskom kontekstu ce
verovatno staviti politicke ciljeve ispred pojedinacnih prava, ali je, iz mnogih razloga, duboko nestabilan.
Angažovanje celokupne zajednice
Dijalog unutar zajednice i aktivnosti zajednice su kljuc održivog povratka. Uspesni projekti povratka ukljucuju specificne aktivnosti sa ciljem promovisanja meduetnickog dijaloga i razvijanjem tolerancije i razumevanja. Važno je primetiti da je za donosenje i realizaciju tih aktivnosti potrebno vreme, a napor uložen u pocetnoj fazi procesa povratka može da predupredi kasnije teskoce. Oni projekti povratka koji donose nekakvu korist zajednici u celini imaju vise izgleda na uspeh.