Priručnik za održivi povratak
Deo treci - Dokumenti o izabranom politickom okviru
Medunarodni standardi koji se odnose na prava
manjina i raseljenih lica
Prema medunarodnim standardima izbeglice i raseljena lica imaju osnovno ljudsko pravo na povratak svojim domovima, bez obzira na etnicku pripadnost; bilo da je taj povratak spontan ili organizovan i potpomognut. Ovi standardi predstavljaju osnovu politike zastite prava manjina i njihovog povratka na Kosovo koju vodi UNMIK.
Da bi odredio koji se standardi mogu primenjivati na pripadnike manjina, povratnike i raseljena lica UNMIK se rukovodi izvesnim brojem kljucnih dokumenata. Shodno propisima UNMIK i Ustavnom okviru mogu se primenjivati: instrumenti Ujedinjenih nacija koji se odnose na ljudska prava, Vodeci principi postupanja sa raseljenim licima, deklaracije Generalne skupstine i regionalni evropski standardi. U daljem tekstu naveden je spisak osnovnih dokumenata kojima se rukovodi proces povratka i reintegracije. Svaki dokument upotpunjen je opisom relevantnih odredbi i njihove primene.
Medunarodna "Povelja o ljudskim pravima"
Svaki od tri dokumenta koji cine medunarodnu Povelju o ljudskim pravima naglasava da prava sadržana u njoj jednako uživaju svi bez diskriminacije. Clan 2, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Medunarodna konvencija o gradanskim i ljudskim pravima i Medunarodna konvencija o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima sadrže opstu zabranu pravljenja razlika na osnovu nekoliko faktora u koje spadaju rasa, boja koze, pol, etnicko poreklo, vera, jezik, imovina, drustveno poreklo ili rodenje. Uz to, clanu 27. Medunarodne konvencije o gradanskim i ljudskim pravima posebno predvida zastitu prava manjina na sopstvenu kulturu, na propovedanje i praktikovanje sopstvene vere i upotrebu maternjeg jezika. Ovi standardi tumaceni su na nacin kojim se od vlada zahteva da garantuju i olaksaju jednako uživanje ovih prava za sve.
Medunarodna konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije
Medunarodna konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije definise sirok spektar obaveza koje države imaju pri eliminisanju diskriminacije u svim njenim oblicima, a koja se mogu pojavljivati u drustvu ili manifestovati u vidu nekog aspekta državne politike. Po Konvenciji, države moraju preduzeti korake da eliminisu kako diskriminatornu praksu tako i politiku. clan 2. nalaze vladama da razmotre sopstvenu politiku i zakonodavstvo da bi se obezbedila njihova uskladenost sa opstim principom antidiskriminacije i jednako uživanja ljudskih prava. Uz to, ova Konvencija obavezuje države da stite pravo manjina na pristup javnim uslugama i institucijama kao i da promovisu njihovu jednakost u privatnim organizacijama. Da bi postigle ili
unapredile te ciljeve ili formulisale posebne mere poput programa alternativnih aktivnosti koje je potrebno preduzeti da bi se obezbedilo pridržavanje principu jednakosti.
Clan 5. (d), (e), and (f) Medunarodne konvencije o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije detaljno objasnjava prirodu zagarantovanih prava (politicka ili ekonomska, drustvena i kulturna) i nabraja osnovne usluge kojima pripadnici manjina moraju imati pristup. Medu nabrojanim pravima, pravo na slobodu kretanja,
povraka, etnicku pripadnost, imovinu, stanovanje, slobodan izbor zaposlenja, obrazovanje i politicke/socijalne usluge najblize se odnose na potrebe manjinskih zajednica na Kosovu i potencijalne povratnike. Uživanje ovih sloboda takode predstavlja kljucni koncept održivosti i prosudivanja o okruženju prihvatljivom za povratak. Ekspertski Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije objavio je pojasnjenje clana 5. Uz primedbu da raseljena lica koja su pripadnici manjina, a narocito izbeglice, moraju imati pravo na slobodan povratak u uslovima bezbednosti i uz jednak pristup javnim službama ukljucujuci i povrat imovine i pomoc za rekonstrukciju (Opste preporuke XXII, 1996).
Deklaracija UN o pravima osoba koje pripadaju
nacionalnim ili etnickim, verskim ili jezickim manjinama
Ovom deklarasijom Generalna skupstina poziva države da preduzmu afirmativne korake za zastitu postojanja i identiteta manjinskih zajednica i njihove mogucnosti da u potpunosti uživaju svoja prava. Ovo je koristan mehanizam za opravdano stvaranje energicnih programa vlade i zakonskih mehanizama koji ce olaksati jednako uživanje prava. [to se tice položaja manjinskih zajednica na Kosovu, Clan 2 najznacajnije stiti prava manjina na efikasno ucestvovanje u drustvenom, javnom i kulturnom životu, u kreiranju politike vezane za pitanja manjina i u unutaretnickim/medjuetnickim odnosima. U Clanu 4 se kaže da se moraju doneti odgo-varajuce mere da bi se manjinama omogucilo da u potpunosti ucestvuju u privrednom napretku i razvoju.
Te garancije su principi za uspesnu reintegraciju zajednica na Kosovu u drustvo u celini.
Države takodje imaju obavezu da stvore okruženje u kojem etnicke, verske i jezicke manjine mogu da iraze sopstvene karakteristike u meri koja je dozvoljena medjunarodnim zakonom. Promovisanje ovih principa ukljucuje meru obrazovnog nastavnog plana u okviru kojeg se predaje istorija, kulturna tradicija i jezik odredjene manjinske zajednice.
Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim
slobodama (ECHR) i ostali evropski standardi antidiskriminacije
Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama i drugi evropski standardi antidiskiriminacije na, umnogome slican, nacin kao i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i Medunarodna konvencija o gradanskim i politickim pravima garantuje jednako uživanje prava manjinama putem odredbe o nediskriminaciji
(clan 14. ), kao i putem nedavno usvojenog Protokola 12. Evropski standardi o pravima manjina razlikuju se od onih predvidenih instrumentima UN za ljudska prava u promulgaciji direktiva Evropske Unije koje jasno navode obaveze predvidene tim opstim odredbama. Direktiva Saveta 2000/43/EC vezana za sprovodenje principa
jednakog tretmana lica bez obzira na rasno ili versko poreklo narocito nalaze nekoliko sirih oblika zastite manjina, ukljucujuci i zahtev za usvajanje preventivnih mehanizama i mehanizama realizacije.
U pogledu koncepcija koje ova Direktiva unapreduje, jednak tretman u drustvu prosiren je na slucajeve indirektne diskriminacije koji se mogu dogoditi u javnom ili privatnom sektoru. Medu sferama na koje ova definicija utice nalaze se procedure državnih i privatnih preduzeca za pristup zaposljavanju, praksa zaposljavanja, poslovni
poduhvati strucno osposobljavanje, doskolovavanje, obrazovanje, zdravstvo, stanovanje i socijalna sigurnost.
Vodeci medunarodni principi UN vezani za pitanje raseljenosti
Ovi principi predstavljaju vodic Ujedinjenih nacija namenjen vladama u cilju obezbedenja humanitarne pomoci, pomoci za razvoj i zastite raseljenim licima. Zasnovani na medunarodnom humanitarnom pravu i standardima ljudskih prava i usvojeni od strane Komisije za ljudska prava, ovi principi daju pravo raseljenim
licima na pomoc koja im je neophodna pri povratku, preseljenju u trece zemlje i bezbednu reintegraciju u zajednice svog porekla. Nadalje, ovi principi isticu kljucne elemente kojima se omogucava održivi povratak i životni standard dostojan coveka za vreme trajanja raseljenosti.
U odnosu na manjine, principi predvidaju odgovornost državnih organa da obezbede jednaku humanitarnu zastitu i pomoc raseljenim licima bez ikakvog oblika diskriminacije ukljucujuci i diskriminaciju zasnovanu na rasnoj, etnickoj, nacionalnoj, jezickoj, verskoj, polnoj pripadnosti ili politickom identitetu (Princip 4). Ovaj
princip nediskriminacije narocito je važan u smislu obaveze država da olaksaju slobodu kretanja raseljenim licima (Princip 14. ) i bezbedan pristup izdražavanju, smestaju, adekvatnom odevanju, zdravstvu i sanitetskim uslugama [Princip 18 (2)]. Princip 25. jasno kaze da je Vlada ta koja mora preuzeti odgovornost obezbedi takvu humanitarnu pomoc.
Odeljak V Vodecih principa bavi se narocito obavezom državnih organa da ustanove uslove za bezbedan i dobrovoljan povratak. Ova obaveza zahteva ulaganje posebnih napora (Princip 28. ) da se bez diskriminacije (Princip 29. ) reintegrise raseljeno stanovnistvo u drustvo. Tim naporima mora biti obuhvacena pomoc povratnicima pri povratu imovine izgubljene tokom perioda raseljenosti (Princip 9. 2).
Konvencija UN protiv diskriminacije u obrazovanju
Kao sto je zagarantovanu drugim medunarodnim instrumentima, i ova Konvencija tezi obezbedenju uslova u kojima je obrazovanje dostupno svoj deci bez obzira na njihov pol ili status pripadnika manjine. Njome se stite ne samo prava manjina na sopstvene skolske objekte ili programe, vec se predvida i jednak pristup javnom finansiranju, stipendijama, standardima u obrazovanju i nacionalnim inicijativama vezanim za obrazovnu politiku. Ova Konvencija dopunjuje i podržava odredbe predvidene clanom 28. Konvencije o pravima deteta u kojoj je takode predviden jednak pristup obrazovanju za svu decu.