Priručnik za održivi povratak

Deo drugi - Operativne smernice

Pokazivanje želje za povratkom

Proces povratka se u osnovi oslanja na prepoznavanje izražene želje IDP/izbeglica da se vrate. Sposobnost da se odgovori na izraženi interes za povratkom je bit "obrnutog" pristupa. Identifikacija želje za povratkom potice iz raznoraznih izvora. Jedan od uobicajenih nacina da raseljena lica saznaju o procesu povratka i uslovima u njihovim predratnim stanistima i okruženju je preko onih koji su ostali i IDP koja su raseljena u blizini njihovog prebivalista. Ova IDP, a ponekad i oni koji su ostali, zapocinju proces povratka obracanjem medunarodnoj zajednici spontano ulazeci u dijalog sa svojim bivsim susedima, posecujuci svoje kuce i konacno ukljucujuci pripadnike svoje zajednice koji su raseljeni dalje. Mnogi IDP i izbeglice dolaze do saznanja kroz posete "Idi-informisi se" (GIV) i "Idi-vidi" (GSV). Potencijalni povratnici takode prikupljaju informacije kroz druge kanale, ukljucujuci medije i neformalnu mrezu komuniciranja"od usta do uva", kao i kroz zajednicki regionalni Projekat informativnog okvira. Razmena informacija tokom poseta GIV i GSV daje indikaciju o željama i potrebama za povratak IDP. Udruženja i organizacije IDP/izbeglica se angažuju sa medunarodnim organizacijama da ukazu na potrebe povratka odredenih zajednica ili pojedinaca. NGO koje rade sa raseljenim zajednicama, bilo na Kosovu ili van njega, takode imaju važnu ulogu angažujuci se oko onih koji su zainteresovani za povratak, pomažuci napore za prikupljanjem informacija kako bi potencijalnim povratnicima omogucili da budu informisani pri izboru i specificiranju potreba nakon povratka.

Tako, povratak zapocinje sa identifikacijom stvarne, informativno potkovane i dobrovoljne želje za povratkom IDP/izbeglica.

Uspostavljanje veza izmedu IDP/izbeglica i njihovih maticnih opstina

Prvi kontakt treba da ide kroz opstinsku administraciju u prebivalistu. Ovo se može postici kroz ucesce predstavnika IDP/izbeglica u opstinskim radnim grupama (MWG) ili kroz posete opstinskih zvanicnika IDP/izbeglicama u organizaciji UNHCR-a ili NGO omogucavajuci tako veze izvan granica izmedu raseljenih lica i i njihovih prebivalista. U praksi ove pocetne kontakte obicno omogucavaju pripadnici manjinske zajednice koji su ostali i koji se obracaju medunarodnoj zajednici u ime svojih udaljenih suseda, ili lokalna IDP koja nastupaju u ime vece grupe, ili clanovi iste etnicke zajednice koji su ukljuceni u opstinsku razmenu informacija izmedu maticne opstine i IDP/izbeglica, kroz MWG, sto predstavlja kljuc za prvi korak ka stvaranju osnove za održiv povratak. Omogucavanje zvanicne aktivne podrske ostvarivanja kontakta sa IDP/izbeglicama može da olaksa buduce kontakte na lokalnom nivou, u njihovim maticnim zajednicama.

Uspostavljanje veza izmedu IDP/izbeglica i njihovih maticnih zajednica

Veze izmedu IDP/izbeglica i njihovih maticnih zajednica mogu se uspostavljati paralelno sa inicijativama za dijalogom sa njihovim maticnim opstinama. Ovo se opet može postici na razne nacine, pocevsi od GSV, koje obuhvataju dijalog sa opstinskim vlastima i lokalnim seoskim rukovodstvom, do poseta nekadasnjem susedstvu i susreta sa bivsim susedima. Ovi mehanizmi pomažu otvorenom dijalogu IDP/izbeglica sa zajednicima-primaocima za zapocinanje ucesca u pripremama za povratak IDP/izbeglica. To je bitno za izgradnju poverenja kako za potencijalne zajednice koje se vracaju, tako i za zajednice-primaoce. GSV i GIV treba shvatiti kao mogucnost iniciranja procesa povratka, ali ne predstavljaju kraj same po sebi. Njih pre treba posmatrati kao instrumente za ostvarivanje komunikacije medu zajednicama. Strategija za iniciranje diskretnih razgovora je blize opisana u prvom delu Odeljka Komponente procesa povratka pod naslovom Meduetnicki dijalog i integracija zajednice.

Identifikacija materijalnih i situacionih izazova kod povratka

Analiza uslova za povratak IDP/izbeglica u dato mesto je najefikasnija kada je sprovode glavni partneri ukljuceni u proces povratka (i domaci i medunarodni).
U odredivanju potreba za povratak i prepreka, IDP/izbeglice, NGO i i svi ucesnici procesa povratka skiciraju profile ili procene maticnih sela ili krajeva raseljenih lica. UNHCR-ovi profili sela su važan instrument, tamo gde postoje. MWG mogu da sacine dodatne profile radi dopunjavanja postojecih informacija. Bezbednosna procena
KFOR-a u vezi predratne manjine koja je naseljavala sela i krajeve predstavlja kljucni elemenat u ovom procesu.

Okruženje se vremenom menja, pa je stoga potrebna fleksibilnost u analizi. Mogu se pojaviti dve vece vrste prepreka kod povratka:

• Materijalne prepreke, kao sto su: nedostatak ili slaba infrastruktura, potrebe za stambenom rekonstrukcijom ili obnovom, neresena imovinska pitanja, nezaposlenost i slabe mogucnosti za privredni život.
• Situacioni izazovi kao sto su: bezbednost, sloboda kretanja i/ili eventualna nemogucnost pristupa obradivom zemljistu, potreba za izgradnjom poverenja i kod zajednica-povratnika i kod zajednica-primaoca, nemogucnost pristupa javnim službama zbog diskriminatorske sredine, i mnogi drugi.

Identifikacija prepreka u ovoj fazi procesa povratka je od pomoci u odredivanju najprimerenije strategije za održivi povratak. MWG pružaju mogucnost da svi koji su ukljuceni u proces povratka razmenjuju informacije u vezi sa potrebama za povratak.
Strategiju treba odrediti u okviru ovoga foruma kako bi se razvila najprimerenija sredstva da bi proces povratka bio održiv.

Postojeci instrumenti za prevazilaženje materijalnih i situacionih prepreka

Odgovarajuci instrumenti za otklanjanje prepreka za povratak zavise od vrste ustanovljenih izazova. Materijalne prepreke zahtevaju drugaciju vrstu akcije nego izazovi koji se odnose na specificne okolnosti ili situacije sa kojima se suocava odredena zajednica. Situacioni izazovi zahtevaju podroban proces izgradnje poverenja i kod zajednice - povratnika i kod zajednice - primaoca. Oni zahtevaju istovremeno angažovanje obe zajednice u dijalogu. Pored direktnog dijaloga i razjasnjenja shvatanja i interesa, mogucnosti za zbližavanjem se mogu pronaci u odredivanju zajednickih potreba i obostranih interesa obe zajednice. npr. razgovor o potrebama može otkriti uzajamni interes za unapredenjem vodovoda koji opslužuje i postojecu zajednicu i povratnike.

Materijalne prepreke zahtevaju donosenje razlicitih vrsta projekata koji se bave utvrdenim potrebama. Resavanje materijalnih prepreka u procesu povratka takode može predstavljati mogucnost za prevazilaženje situacionih izazova. Takav pristup koji vodi racuna o materijalnim potrebama uz stimulisanje meduetnickog dijaloga i zajednickih akcija obe zajednice može biti plodonosan. Same prepreke mogu pružati mogucnosti za izgradnju poverenja za održivi povratak IDP/izbeglica i za njihovo angažovanje i integraciju u svojoj maticnoj zajednici. Saradnja svih relevantnih ucesnika u procesu povratka (IDP/izbeglice, zajednice-primaoci, medunarodni i domaci akteri) u identifikaciji izazova i mogucnosti njihovog prevazilaženja je preduslov za uspeh i održivost procesa povratka.

Razvoj projekta

Kada potrebe za povratak budu identifikovane, sledeci korak procesu projekta za povratak je donosenje koncepta koji ocrtava projekat za povratak koji ce zadovoljiti utvrdene potrebe za povratkom. MWG treba da motivisu sve zainteresovane implementarne partnere (NGO/agencije) da donesu svoj koncept za utvrdivanje potreba za povratkom. U zahtevu za donosenje koncepta MWG ce identifikovati siroke potrebe koje projekti treba da zadovolje (ukljucujuci i one zajednica-primaoca) u okviru sledecih eventualnih projektnih "sektora": 1) pomoc u stambenoj rekonstrukciji / povracaju, 2) infrastruktura, 3) zaposljavanje i stvaranje prihoda, 4) pristup javnim i komunalnim službama (npr. zdravstvo, socijalne službe, skolstvo), i 5) meduetnicki dijalog i integracija zajednice.

Potpuni projektni predloži ce biti pripremljeni onda kada se odrede sredstva za specificni projekat, putem dostavljanja koncepta donatorima.

Implementacija projekta

Implementarni partner (NGO/agencija) nosi osnovnu odgovornost za sprovodenje projekta za povratak. MWG pomaže procesu implementacije projekta, ukljucujici omogucavanje koordinacije medu stranama ukljucenim u proces povratka. Dok je donator, pre svega, odgovoran da nadgleda projekat, dotle MWG prati implementaciju projekta i pomaže implementarnom partneru da resava nepredvidene prepreke u implementaciji projekta, ako je to potrebno. Implementarni partneri su dužni da obavestavaju MWG o svom radu putem periodicnih izvestaja i ucestvovanja na sastancima MWG.

Socijalno-ekonomska integracija nakon povratka

Opstinska radna grupa je lokalni koordinacioni forum za projekte povratka. MWG: 1) organizuje forum za razlicite zajednice da bi se angažovale u dijalogu po pitanju povratka, 2) deluje kao glavni mehanizam kroz koji raseljena lica mogu pristupiti procesu povratka i tražiti pomoc pri povratku, i 3) predstavlja osnovno koordinaciono telo za projekte povratka sa primarnom odgovornoscu za održivost procesa. MWG pomaže u obezbedivanju da se cuje glas raseljenih lica u oblikovanju vlastitih perspektiva za povratak i omogucava raseljenima i zajednicama - primaocima da direkno komuniciraju u transparentnom dijalogu, medunarodno omogucenom, sa donatorima, vlastima i NGO.

nazad