ZAKLJUCCI SA PANELA - OKRUGLOG STOLA
O RASELJENIM LICIMA SA KOSOVA I METOHIJE
Hotel Kasina, 30.05.2002.
Uvod:
Pre godinu dana, Grupa 484 je zapocela projekat Informativna podrska Interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije koji su smesteni u 8 kolektivnih centara na teritoriji Beograda.
Ciljevi projekta su:
- pružanje informativne i pravne pomoci i podrske Interno raseljenim licima sa Kosova radi povecanja stepena obavestenosti
- zastupanja radi poboljsanja položaja
- jacanje sposobnosti Interno raseljenih lica da govore u svoje ime i donose svoje odluke.
U stalnom radu sa IRL, zakljuceno je da položaj raseljenih lica cini težim nedostatak informacija o radu državnih organa i medunarodnih organizacija koje u nadležnosti imaju resavanje problema ovih lica i ostvarivanje njihovih prava. To je ujedno i glavni razlog održavanja ovog okruglog stola na kome ce raseljena lica u direktnom susretu sa relavantnim Institucijama, njihovim predstavnicima moci da predstave svoje probleme i da direktno dobiju odgovore na postavljena pitanja.
Ucesnici:
UNMIK- Gospodin, Mark- Antoine de Raignaic i Gospodin Dusan Vojinovic
OSCE- Gospodin Alex Hug, visi službenik za ljudska prava i organizaciju pri OSCE Misiji
UNHCR- Gospodin, Miroslav Gutesa, Kancelarija Beograd
HPD- Gospodin Richard de La Falaise, sef kancelarije u Beogradu
Komesarijat za izbeglice R Srbije- Gospodin, Dejan Keserovic
Koordinacioni centar R Srbije za KiM, Sektor za povratak prognanih i raseljenih lica- Gospoda Ljiljana Belos
Republicki Fond za PIO Beograd- Gospodin, Željko Simic
Republicki zavod za zastitu zdravlja- Gospoda, Stanislava Raspopovic
Gospoda, Snežana Karadžic, predsednik Komiteta za ljudska prava, clan Regionalne grupe za povratak prognanih i raseljenih, koordinator Kancelarije za pitanja zajednice u Obilicu
Gospodin, Jovan Šuricic, clan lokalne kancelarije za pitanje zajednice u Velikoj Hoci
Predstavnici 8 kolektivnih centara na teritoriji Beograda:
1. Avala pansion ( Zvonko Antic, Jefta Jovanovic )
2. Avala klinika ( Šorde Milosevic, Petar Dragutinovic )
3. Lestane ( Zvezdan Šuric, Lidija Josipovic )
4. Mirijevo ( Sanjin Pejcinovic, Cvetko Brusic )
5. Grocka ( Živko Pasic, Dalibor Romanovic )
6. Kaluderica ( Slobodanka Dobric, Snežana Kažic )
7. Resnik ( Milorad Pejcinovic, Tomislav Jasovic, Veselin Vukovic )
8. Vidikovac ( Dobro Živkovic, Vlado Živkovic, Olga Stojanovic)
Grupa 484 - facilitator Vesna Golic, Elina Multanen, Ljiljana Urzikic ( Projekat -Informativna podrska interno raseljenih lica-), Zorica Živojinovic, Jovanka Trisic, Vladan Stulic, Vera Nikolic ( pr menadžer), Jelena Adamovic (prevodilac)
Teme:
1. Situacija i prava o raseljenih lica sa Kosova i Metohije
2. Povratak, situacija na Kosovu i Metohiji
Diskusija ( po temama):
-Problemi sa dokumentacijom u Srbiji: maticne i katastarske knjige, kao i sudska arhiva sa Kosova sada se nalaze na vise mesta u centralnoj i južnoj Srbiji. Raseljenim licima koja se nalaze u raznim delovima Srbije potrebna je ova dokumentacija, a nju mogu izdati samo navedene kancelarije. Grupa 484 je IRL u gore pomenutim KC pomogla tako sto je pribavljala i placala takse za potrebne dokumente u izmestenim Maticnim evidencijama.
-Od 8 kolektivnih centara na teritoriji Beograda, 6 je nepriznatih. Raseljena lica koja žele da prijave svoja prebivalista na opstini na kojoj se nalazi KC ukoliko se nalaze u nepriznatim KC nisu to u mogucnosti da urade, zbog nemogucnosti da obezbede dokaz, izjavu od vlasnika prostora u kojem žive o svom trenutnom mestu boravka. Ova izjava treba da bude overena kod sudskog pisara, a nemogucnost da podnesu ovu izjavu sprecava ih u dobijanju zelene karte ( prijave boravka u policiji ).
-Zbog nepriznavanja kolektivnih centara, isti imaju problema sa naplatom racuna za struju vodu, kao i resavanja sanitarnih problema untar i oko KC. Pomenute troskove placa Komeserijat za izbeglice, ali samo priznatim KC.
-Pocetkom 2002.godine smanjena je isporuka hrane ( besplatnih obroka ) u KC i utvrdeni su novi uslovi za dobijanje iste i to deca do 10 godina i lica starija od 60 godina.
-U KC je zastupljena velika nezaposlenost. Institucija na Kosovu odbijaju da izdaju dokumenta koja raseljenim licima trebaju u vezi sa zaposlenjem, obrazovanjem itd. Takode, u KC veliki je broj ljudi koji su živeli u seoskim sredinama, bavili se poljoprivredom i tako ostvarivali redovne prihode, a sada nemaju mogucnosti niti su kvalifikovani da nadu odgovarajuce zaposlenje.
-Raeljena lica koja su na Kosovu i Metohiji bila u stalnom radnom odnosu u preduzecima ne ostvaruju licni dohodak, niti im resen radno-pravni status za period od 09.06.1999.godine do 31.12.2001.godine.
-Iako su raseljena lica u ostvarivanju zdravstvane zastite u potpunsti izjednaceni sa ostalim gradanima R Srbije, to svoje pravo nisu u mogucnosti da ostvare bez odgovarajacuh potvrda o koriscenju prava iz zdravstvene zastite.
-Raseljena lica u KC koja na Kosovu i Metohiji se iskljucivo bavila poljoprivredom, placali doprinose, ne primaju redovno zemljoradnicke penzije.
-Predstavnici IRL u R Srbiji su Srbi koji su se odavno preselili sa KiM i koji nisu tacno upoznati sa problemima IRL.
-Veliki broj IRL iz KC je predalo zahteve Direkciji za stambena i imovinska pitanja, a Grupa 484 im je pomogla tako sto im u izmestenim Maticnim evidencijama pribavljala posedovne listove i druge potrebne dokumente. Medutim ne uzimaju se u obzir zahtevi za povracaj poljoprivrednog zemljista, imovine na kojima nisu postojali gradevinski objekti.
-Nepokretnu imovinu koju poseduju IRL na Kosovu, u najvecem broju slucajeva koriste i otuduju lica koja nisu vlasnici iste. Takode, sada relavantne institucije na KiM (UMNIK, KFOR), koriste privatnu imovinu bez placanja odgovarajuce nadoknade vlasnicima.
-Pravo na povratak nije moguc ukoliko se ne osigura bezbedan i neometan povratak i ne priznaju prava i sigurnost IRL na KiM.
-Povratak IRL uglavnom ne žele Albanci koji na KiM žive nakon sto su se doselili iz Albanije i Makedonije posle 1999. godine.
-Raseljena lica nemaju poverenje u medunarodnu zajednicu.
-Uprkos postojanju ombudsmana, koji je nadležan i koji radi na prikupljanju zahteva IRL radi zastite njihovih ljudskih prava (na i van Kosova) i dalje nema nikakve rezultateu izvrsavanju svojih odluka zbog nesaradnje drugih Institucija na Kosovu i Metohiji.
-IRL-ma ne garantuje pomoc za rekonstrukciju kuca na KiM. IRL u principu nemaju pristup informacijama o rekonstrukciji na KiM.
-Do sada nedovoljan broj idi-vidi poseta, kao i susreti i razgovori sa susedima, Albancima starosedeocima.
Odgovori i preporuke
- Zbog teske materijalne situacije u kojoj se nalaze IRL i nemogucnosti da putuju i podnose zahteve za izdavanje dokumentacije u gradove u Srbiji gde su izmestene maticne i katastarske knjige, treba dozvoliti raseljenim licima da podnose zahteve za izdavanje dokumentacije u maticnim kancelarijama u mestima gde su trenutno smesteni.
- Fondovi Komeserijata za izbeglice namenjeni za pomoc, naplatu racuna za utrosenu elektricnu energiju, i druge ucinjene troskove za KC su nedovoljni. Pomenuti fondovi ne mogu da pokriju troskove priznatih KC, pa je tesko naci sredstva za pomoc nepriznatim KC. Preporuka za resavanje ovog problema je pregovor Komesarijata sa donatorima koji bi pomogli i resili ove probleme za sada najugroženijoj grupi ljudi, IRL-ma.
- Fondovi UNHCR namenjeni za besplatne obroke i hranu koja se dostavlja u KC su pocetkom ove godine znatno umanjeni i nedovoljni za sve, pa su zbog toga uvedeni novi uslovi za dobijanje iste.
- Institucije na KiM treba da omoguce da svakom IRL bude dostupan svaki potreban dokument, a od veliike važnosti su upravo dokumenti koji se odnose na obrazovanje, predhodno zaposlenje na KiM, radni staž itd. Takode, institucije u Srbije su u obavezi da svakom IRL-u izdaju radnu knjižicu, ili drugi dokumenat u kojem ce upisati sadasnje, ali i prosle poznate podatke, one koji se mogu dokazati. IRL koji dolaze iz seoskih sredina, koji nisu dovoljno obrazovani, narocito mladi ljudi treba im omoguciti da se prekvalifikuju i nadu pristojano zaposlenje.
- Koordinacioni centar ima podatak o 50.000 zaposelnih i registrovanih IRL koji su nakon sto su se raselili sa KiM, 1999. godine izgubili svoje zaposlenje i redovne prihode. Stvorena je nepravda, jer ovako veliki broj IRL koji su na KiM redovno uplacivali doprinos za socijalno i penzisko osiguranje sada imaju nereseni radno-pravni status, a ne postoji mogucnost nalaženja novog zaposlenja u R Srbiji. Vlada R Srbije u saradnji sa relavantnim institucijama napravila je nacrt uredbe, tkz. novog socijalnog programa za IRL kojom ce se omoguciti socijalna pomoc za sve, ali resiti i radno-pravni status gore pomenutih IRL. Potrebno videti kakva ce resenja, ali i rezultate doneti pomenuta uredba.
- Republicki zavod za zastitu zdravlja 1999. godine nije imao zakonskih mogucnosti, resenje kako postupiti sa IRL sa KiM, pa je odluceno se pomenutim licima koriscenje prava iz socijalne zastite omoguci putem »potvrde« koja se dobijala u mestu boravka. Svaka nadležna filijala u R Srbiji je u obavezi da svakom IRL izda pomenutu potvrdu koja važi 60 dana koja se nakon isteka samo overava. Republicki zavod za zastitu zdravlja nema drugog resenja, ali uverava IRL da su njihova prava u zdravstevnoj zastiti potpuno ista kao i svakog drugog gradanina R Srbije.
- IRL-ma sa KiM koji su korisnici penzija Fond za penzisko i invalidsko osiguranje redovno isplacuje penzije. Problem su zemljoradnicke penzije ciji fondovi ne isplacuju penzije svim osiguranicima u R Srbiji na vreme, i to zbog neredovne uplate doprinosa za pomenuta lica jos pre 1999. godine. Pomenuta uredba Vlade R Srbije trebalo bi da resi problem velikog broja IRL koji imaju problema sa zemljoradnickom penzijom i koji su sada, obzirom da su ostali bez izvora prihoda socijalni slucajevi.
- IRL koja su se sa KiM doselila 1999. godine i koji zaista znaju koji su sustinski problemi raseljenih lica u R Srbiji i na KiM treba da ucestvuju u pregovorima i donosenju odluka sa relavantnim Institucijama i organizacijama.
- Od 17 000 zahteva koje su IRL predala HPD-u za povrat imovine u posed izvrseno je 173. Ovako rezultat rada HPD-a je nedostatak finansiskih sredstava, ali i i drugi problemi sa kojima se HPD susrece i koje mora da resava: prodaja imovine na kojom prodavac nema svojinu, naplata naknada za koriscenje nepokretnosti od za to neovlascenih organizacija itd. HPD nije ovlascen da u posed vraca nepokretnosti na kojima nije izgraden gradevinsko objekat, ali vrsi registraciju unistenih kuca i drugih gradevinskih objekata na imovini koju IRL poseduje na KiM.
- HPD ima ovlascenja da naplacuje nadoknadu od lica koja koriste imovinu IRL na KiM. Potrebno je ovlastiti odredeni organ u R Srbiji, recimo Ministarstvo finansija kome bi HPD uplacivalo nadoknade koje prikuplja od zakupaca firmi i dr. na KiM. Takode, trebalo bi zakonski resiti ovaj problem, utvrditi rok za iseljenje, kazne i sl.
- Prihvatljiv je samo dobrovoljan povratal IRL, ali zato je neophodano omoguciti bolju informisanost reseljenih lica sa svim odlukama kosovskih i srpskih institucija. OEBS je zajedno sa UNHCR-om uradio »Deveti izvestaj oi položaju manjina na Kosovu« ( period septembar 2001- april 2002. godine ). Tokom tog perioda pracen je razvoj položaja manjina, naglasavajuci probleme koji i dalje cine svakodnevni život opasnim za mnoge pripadnike manjinskih zajednica na KiM. Redovnim i istinitim informisanjem o radu rezultatima i problemima sadasnje vlasti na KiM, jeste nacin da se prevazide nepoverenje IRL u Medunarodnu zajednicu i njen rad na KiM.
- Pomoc IRL u rekonstrukciji nije obezbedena u u srazmeri sa njihovom ugroženoscu i potrebama. Nedostatak pristupa pomoci je delom rezultat, odsustva zastupljenosti manjina u sada relavantnim organima na KiM, koja ce se nadamo se promeniti.
- Druge važne preporuke sa ovog skupa: veca povezanost IRL u Srbiji, njihovo zajednicko delovanje, zajednicki zahtevi za organizovanje novih idi-vidi poseta, ali i mogucnost da se IRL satstanu sa svojim komsijama Albancima koji žele njihov povratak na KiM.
Zakljucak:
IRL sa Kosova i Metohije smo omogucili direktan susret sa relavantnim Institucijama i organizacijama, njihovim predstavnicima, da predstave svoje probleme, diskutuju sa njima u slobodnoj i konstruktivnoj atmosveri. Na neka pitanja su dobijeni direktni odgovori, ali sto je jos važnije, stvoren je osnov za buducu saradnju.
IRL, kao i ostali ucesnici su bili zadovoljni sa atmosverom i tokom diskusije. Ali, najvažnije za IRL, je da su oni detaljno upoznali ucesnike, predstavnike relavantnih organizacija sa svojim najvecim problemima i diskutovali o istim, kao i o buducim planovima i mogucnostima da se neki od problema rese. Takode, je zakljuceno da je moguce da se možda svi ucesnici ponovo okupe i diskutuju o rezultatima u resavanju problema IRL.
Beograd, 17.06.2002. godine
Grupa 484