KONFERENCIJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA
Preporuke nadleznim institucijama na Kosovu i u Srbiji:
- Molbe (zahtevi) predati u kancelarijama HPDa na Kosovu treba da budu prebaceni u novootvorene kancelarije van Kosova, da bi IRL imali direktan pristup organima donosilaca odluka u Srbiji. Procedura koja pokriva boravisne imovinske zahteve i pravila rada HPDa i HPCCa regulisana je UNMIK regulativom 60/2000. U nekim slucajevima HPD je koristio svoju vlast pod ovom regulativom da dozvoli osobi koja se doselila da ostane u imovini (iz humanitarnih razloga) cak i nakon odluke u korist podnosioca zahteva. Buduci da IRL uglavnom placaju zakupninu za svoj smestaj u raseljenistvu, a ne dobijaju nikakvu nadoknadu za ovakvu vrstu javnog koriscenja njihove imovine na Kosovu, ovakav tretman nije u redu. Cesto nije bilo cak ni obavestenja o koriscenju u javne svrhe imovine podnosioca zahteva.
HPD treba da ustanovi jasne rokove u kojima treba da se donesu odluke, kao i vremenski period u kom klijent treba da bude obavesten o donesenoj odluci, jer nepostojanje takvih rokova produzava postupke i predstavlja prepreku u realizaciji odluka.
- Napraviti jaku medijsku kampanju da bi se obavestila raseljena lica o roku i znacaju podnosenja zahteva HPD-u za povrat imovine u posed, ali i zbog donatora koji bi trebalo da finasiraju rad HPDa koji ima velike finasijske probleme i preti opasnost da nece moci da obavi kompletan posao.
- UNMIK bi trebalo da ukine nezakonito ogranicenje prodaje privatne imovine, odn. Uredbu 2001/17.
- Institucija ombudsmana na Kosovu je ovlascena da prosiri svoje delovanje i na osobe izvan teritorije Kosova, ali raseljena lica moraju biti upoznata sa ovom institucijom za ljudska prava i imati mogucnost da joj se obrate (NRC ce pocetkom 2002. zajedno sa ombudsmanom obezbediti obuku za udruzenja raseljenih lica i NVO ali i sama procedura koja zahteva potpisane originale ili ispunjavanje sluzbenih obrazaca cini
pristup jos tezim jer raseljeni nemaju mogucnost da licno otputuju u kancelariju ombudsmana.)
- Dozvoliti raseljenim licima da podnesu zahteve za izdavanje dokumentacije u maticnim kancelarijama u mestima gde su trenutno smesteni, a da se onda zahtev sluzbenim putem dostavi nadleznoj kancelariji "u egzilu".
- Uopsteno, vlasti u Srbiji treba da izdaju sve dokumente potrebne IRL za uzivanje njihovih zakonskih prava bez nametanja nerazumnih uslova. Svi dokumenti, ukljucujuci i zeleni karton, treba da budu omoguceni svim IRL, bez obzira na mesto gde su smesteni ili da li mogu da obezbede izjavu vlasnika prostora u kom zive.
- IRL treba da budu u mogucnosti da dobiju svoje dokumente sa Kosova, kao sto su uverenja o obrazovanju, zaposlenju, itd. Institucije na Kosovu su do sada odbijale ovakve zahteve, bazirajuci odgovor na cinjenici da treba da postoji sistematsko bilateralno resenje izmedju Srbije i Kosova. Dokumenta treba da budu dostupna podjednako od strane jugoslovenskih, srpskih i kosovskih institucija.
- Sve uredbe koje donosi vlast na Kosovu bi trebalo da se objavljuju u Sluzbenom listu SRJ kako bi se i raseljeni i NVO koje im pruzaju pravnu pomoc upoznali sa propisima koji se tamo primenjuju.
- Odbijanje institucija na Kosovu da izdaju dokumente i problemi izdavanja dokumenata u Srbiji treba da se rese putem sporazuma izmedju vlasti Republike Srbije i UNMIKa.
- Vlasti SRJ treba da priznaju UNMIK-ov pecat, odnosno dokumenta overena tim pecatom kako bi lica sa Kosova mogla da obavljaju svoje poslove u Jugoslaviji sa, na primer, punomocjem overenim na Kosovu.
- Omoguciti bolju informisanost raseljenih sa Kosova kako po pitanju odluka kosovskih vlasti tako i situacije na terenu kako bi raspolagali sa sto vise informacija potrebnih za eventualno donosenje odluke o povratku.
- Prihatljiv je samo dobrovoljan povratak. Pravo na povratak treba stalno isticati, ali odluka o povratku mora biti dobrovoljna i pojedinacna. Upravne vlasti imaju odgovornost da ne sprecavaju pojedinacan izbor, kao na primer, namecuci prepreke u slobodnom izboru mesta boravka ili prodavajuci neciju imovinu. S druge strane, ako nema garancija za sigurnu sredinu na Kosovu, slobodan izbor povratka ne moze se i potpunosti ostvariti.
- Znanje i iskustva udruzenja IRL treba iskoristiti na pravi nacin, buduci da mogu i zele da doprinesu sto je vise moguce u procesu nalazenja trajnih resenja za raseljena lica sa Kosova.