KONFERENCIJA NEVLADINIH ORGANIZACIJA
Pristup pravosudnim institucijama
-
Direkcija za stambena i imovinska pitanja - otvaranje kancelarija u Srbiji bi trebalo da pomogne u prevazilazenju kominikacijskih problema sa HPD-om koji jos uvek ne dostavlja svoje odluke podnosiocu zahteva i, na zalost, izgleda da ostaje pri stavu da ona lica koja su vec podnela zahtev u nekoj od kancelarija na Kosovu, tu proceduru i nastave na Kosovu. Problem je i odlaganje donosenja odluka HPD-a, koriscenje imovine u humanitarne svrhe bez nadoknade i odlaganje izvrsenja iseljenja.
-
Obnova je ogranicena samo na osobe koje imaju prebivaliste na Kosovu. Raseljena lica izvan Kosova su uglavnom iskljucena iz ovakve vrste pomoci osim ako nisu pripadnici grupe koja je obuhvacena projektom povratka, npr. slucaj Osojane.
-
Nezakonito ogranicenje prodaje privatne imovine. U avgustu 2001. UNMIK je izdao Uredbu 2001/17 koja predvidja da prodaja moze biti zabranjena u nekim oznacenim podrucjima na Kosovu gde bi rezultat prodaje bila promena etnicke ravnoteze lokalne zajednice.
-
Nema pravnih lekova protiv UNMIK-a. Raseljena lica, kao i stanovnici Kosova, nemaju nacina da traze nadoknadu za stetu (npr. za koriscenje imovine, telesnu povredu) pocinjenu od strane UNMIK-a (UNMIK je Uredbom 2000/47 kojom se daje imunitet KFOR-u i UNMIKU obavezan da sam osnuje sud za zalbe.) Uprkos izvestaju Ombudsmana, koji identifikuje regulativu koja nije u skladu sa priznatim medjunarodnim standardima (narocito u odsustvu postupaka za obradjivanje zahteva), UNMIK i dalje nema nikakave mehanizme za resavanje zahteva za naknadu stete.
-
Pravni lekovi protiv KFOR-a nedosledni, zalbe se resavaju u skladu sa individualnom politikom nacionalnog kontingenta KFOR-a, pa kompenzacija za stetu zavisi iskljucivo od politike nacionalnog kontingenta, a ne od prirode stete, a sto dovodi do neujednacene i nedosledne prakse sirom Kosova.